Na našim prostorima postoji stara narodna izreka: „Brat je mio, koje vere bio.“ Naši stari su je govorili sa razlogom. Živeli su u selima i gradovima gde su se pravoslavni, katolici i muslimani svakodnevno sretali na pijaci, u školi i na slavama. Zato su znali da dobar komšija vredi više od bilo koje zastave.
Šta znači „brat je mio, koje vere bio“
Izreka kaže nešto vrlo jednostavno. Čoveka ne merimo po tome kako se krsti ili kojim imenom zove Boga. Merimo ga po tome kako se ponaša. Da li pomaže kad je teško? Da li drži reč? Poštuje li tuđe? To su pitanja koja zaista govore ko je ko.
Zašto smo je zaboravili
Devedesete su mnogima oduzele poverenje u komšiju. Ratovi su ostavili duboke rane, a mnoge porodice i danas nose bol. Ipak, mržnja se ne nasleđuje prirodno. Prenosi se pričom, ćutanjem i strahom. Zato od nas zavisi šta ćemo ostaviti deci.
Kako da je vratimo u život
- Upoznajmo ljude, a ne etikete. Kada nekoga upoznaš lično, predrasude brzo nestaju.
- Ne prenosimo mržnju na decu. Deca treba da uče istoriju, ali ne i da nasleđuju neprijatelje.
- Cenimo dobrotu gde god je vidimo. Dobar čovek je dobar čovek, i u Zagrebu i u Beogradu.
Mala dela, veliki pomaci
Pomirenje ne počinje u parlamentima. Najčešće počinje za stolom, uz kafu, u razgovoru dvoje ljudi koji su odlučili da se saslušaju. Na primer, to je poruka komšiji preko granice, pomoć strancu ili osmeh turistima sa druge strane. Takva mala dela polako grade poverenje.
Pored toga, izreka nas podseća da su granice među ljudima često veštačke. Iste brige, iste radosti i ista želja za mirnim životom postoje sa obe strane. Kada to shvatimo, mnogo je lakše pružiti ruku.
Zaključak
Izreka „brat je mio, koje vere bio“ nije naivna. Naprotiv, ona je mudrost generacija koje su znale da se zajedno živi lakše nego odvojeno. Možda je vreme da je ponovo izgovaramo, ali i da po njoj živimo.