Kada se Jugoslavija raspala početkom devedesetih, mnogi su verovali da će nezavisne države doneti bolji život. Prošlo je više od trideset godina. Zato je fer pitati: da li su ljudi posle raspada Jugoslavije zaista srećniji?
Ljudi odlaze
Jedan od najjasnijih znakova je odlazak stanovništva. Prema popisu iz 2021. godine, Hrvatska je imala oko 3,87 miliona stanovnika, dok je 2011. imala oko 4,28 miliona. Srbija je na popisu 2022. imala oko 6,65 miliona ljudi, u odnosu na oko 7,19 miliona 2011. godine. Razlozi su različiti, od niskog nataliteta do iseljavanja. Ipak, rezultat je isti: mladi ljudi u velikom broju traže budućnost u inostranstvu.
Isti problemi, različite zastave
Kada razgovarate sa ljudima u Zagrebu, Beogradu, Sarajevu ili Skoplju, čujete vrlo slične brige. Plate su niske u odnosu na cene. Mladi teško dolaze do stana. Mnogi su nezadovoljni zdravstvom, korupcijom i političarima. Drugim rečima, granice su se promenile, ali svakodnevni problemi su ostali gotovo isti.
Šta smo izgubili
Raspadom zajedničke države izgubili smo mnogo više od zajedničkog pasoša. Izgubljeni su životi, prijateljstva i porodične veze. Pored toga, nestale su mnoge firme i veliko zajedničko tržište. Danas mnogi stariji ljudi sa setom pričaju o vremenu kada su putovali od Triglava do Đevđelije bez granica.
Nije sve crno
Bilo bi nepošteno reći da nema napretka. Neke države su ušle u Evropsku uniju, putevi su bolji, a mladi imaju više mogućnosti za putovanja i obrazovanje. Ipak, taj napredak nije doneo sreću kakvu su mnogi očekivali.
Takođe, mnoge porodice danas žive razdvojene između nekoliko država. Deca su u Nemačkoj ili Irskoj, a roditelji kod kuće. Takva podeljena svakodnevica postala je zajedničko iskustvo celog regiona.
Zaključak
Možda je najvažnija lekcija posle raspada Jugoslavije upravo ova: podele nikoga nisu posebno usrećile. Ako su problemi zajednički, možda su i rešenja zajednička. Saradnja, trgovina i dobri odnosi u regionu mogu doneti više od bilo koje nove podele.